Битка код Садове
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Битка код Садове | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Аустријско-пруски рат | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Пруска |
Аустрија Саксонија | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Хермут фон Молтке | Лудвиг Бенедек | ||||||
Јачина | |||||||
225 000 702 топа |
265 000 650 топа | ||||||
Жртве и губици | |||||||
9172 | 31.434 |
Битка код Садове или Битка код Кенигреца одиграла се 3. јула 1866. године између пруске војске са једне и аустро-саксонске војске са друге стране. Ова битка је окончала Аустријско-пруски рат и једна је од највећих битака 19. века, а завршена је победом Пруса.
Битка
[уреди | уреди извор]У бици је учествовало око 225 000 Пруса и око 265 000 Аустријанаца и Саксонаца. На обе стране ступило је постепено у дејство око 400 топова. Прусима је командовао Хелмут фон Молтке, а аустријско-пруским снагама Лудвиг Бенедек. Аустријски војници су се суочили са модерно наоружаном и веома покретљивом војском. Пруси су успели да им нанесу велики пораз. Бенедек је наредио повлачење и преузео одговорност на себе. Пруси су изгубили нешто више од 9000 људи, а Аустријанци преко 31000.
Значај
[уреди | уреди извор]Битком код Кенигреца завршен је Аустријско-пруски рат. Ова битка потврдила је премоћ Пруске у Европи. Ослободивши се утицаја Аустрије, Пруска је постала највећа сила у Европи преузимајући водећу улогу у Севернонемачкој конфедерацији. Од ње ће 1871. године бити формирано Немачко царство.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, том 3 (301—302)